Студија О завршетку романа у сваком свом поглављу доноси књижевноисторијска и интерпретативна открића: било да наглашава неке неуочене везе између Црњанскових текстова или да наглашава везе тих текстова са текстовима других писаца српске књижевности, ова студија говори о нечему што није било предмет досадашњих студија о овом роману и о овом писцу. Она није само потпуно оригиналан рад у области свог предмета, већ и редак начин да се истражује одређено књижевно дело.

Јован Деретић, 1995.

Теоријско разматрање проблема краја приповедања и завршетка текста приповедне творевине, са изведеним интерпретацијама појединих видова Друге књиге Сеоба као позадином, постаје посебно занимљиво и подстицајно.

Драган Стојановић, 1995.

Бавећи се превасходно наратолошким проблемом, уважавајући условну семантичку аутономију текста, промишљено користећи постулате ововековних књижевноисторијских школа и усмерења, не заборављајући, при том, књижевноисторијски контекст, Ломпар исписује рад који одликује прецизност филолога и доследност логичара.

Брана Миладинов, 1995.

Мило Ломпар припада оним ретким тумачима чији интерпрететативни увиди трајно померају хоризонт рецепције најбољег романа Милоша Црњанског.

Бојана Стојадиновић-Пантовић, 1996.